Finansije i Osiguranje - Srbija

Sve slabosti jakog dinara

Srbija ima najčvršću valutu već šest godina, na apsolutno istom nivou kao pre šest godina, nikada toliku čvrstinu domaće valute nismo imali, rekao je pre nekoliko dana Aleksandar Vučić, predsednik Srbije. On je dodao da već sada država kupuje dolare kako bismo platili najskuplje kredite od sedam odsto kamate, što su nam ostavili iz vlade Mirka Cvetkovića.

Stabilnost kursa u prethodnom periodu je nesporna, ali da li se zasluge mogu pripisati samo naprednjacima i njihovim koalicionim partnerima. Stručnjaci kažu da ne mogu.

Milojko Arsić, profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu kaže da za stabilnost kursa nije zaslužna samo ova vlast.

– Dobru osnovu za stabilan dinar dao je prethodni guverner za vreme kog je domaća valuta oslabila. Lakše je braniti dinar kada se njegova vrednost kreće oko realnih vrednosti nego kada je precenjen – kaže Arsić.

On dodaje da su nam pomogle i međunarodne prilike.Naime, Evropska centralna banka (ECB) od marta 2015. godine vodi ekspanzivnu monetarnu politiku i svakog meseca je donedavno upumpavala 60 milijardi evra mesečno na tržište novca. Deo toga stigao je i kod nas kroz investicije i kredite. Posledice su da su valute svih zemalja centralne i istočne Evrope ojačale.

– Stabilnom dinaru doprinela je i vlada, ali samo u poslednje tri godine kada je sprovela fiskalnu konsolidaciju. Pre toga su suprotno delovali na kurs zbog visokog budžetskog deficita – kaže Arsić.

Ovaj stručnjak podseća da stabilnost dinara nije primarni ekonomski cilj, već to treba da budu rast zaposlenosti i standarda. Stabilnost kursa je samo sredstvo za stabilnost cena i rast privrede. Plate ni posle šest ili deset godina nisu porasle. Realno plate, koje sada iznose 417 evra u proseku, samo su malo više nego 2008. godine.

Što se tiče otplate skupih kredita i njihove zamene jevtinijim Arsić podseća da su svi ministri finansija to pričali i pokušavali, ali da se ništa nije uradilo.

Ekonomista Dragovan Milićević smatra da jak dinar ne treba da nas raduje, jer Srbija ima fundamentalnu makroekonomsku neravnotežu i konstantnu veću ponudu deviza od tražnje već godinama. Veća ponuda od deviza je rezultat niske privredne aktivnosti, niske potrošnje na domaćem tržištu i restriktivne fiskalne i monetarne politike.

Po njemu, centralna banka ima lagodnu poziciju odbrane kursa, jer po osnovu investicija i zaduživanja države na domaćem tržištu u evrima godišnje stiže i do 3,5 milijardi evra što stvara pritisak na jačanje dinara.

On smatra da se monetarna politika centralne banke praktično pretvorila u valutni odbor, jer ona emituje dinara koliko banke deviza stave u rezervu, odnosno onoliko koliko prodaju deviza od povlačenja sredstava iz sopstvenih majci-banaka u inostranstvu.

– Strani investitori imaju pravo na dividende i po tom osnovu prema maticama mogu da iznesu 2,2 milijarde evra godišnje. Za nas je opasno ako i kada krene odliv po osnovu tih obaveza stvorenih u primarnom dohotku platnog bilansa. Sećate se kada je „Telenor” pre nekoliko godina izneo dobit iz Srbije od 240 miliona evra. Treslo se devizno tržište mesec dana. Zato je naša ravnoteža deviznog kursa na ivici žileta – kaže Milićević.